Bigl Inspire article

Prevela: Tatjana Čonić. 2009. godine obeležava se sto pedeset godina od objavljivanja knjige “O poreklu vrsta” Čarlsa Darvina. Emanuel Rejno (Emmanuel Reynaud) podseća nas na priču o brodu na kome su udareni temelji Darvinove publikacije.

Čarls Darvin
Slika dobijena od Jupiterimages
Corporation

Kada neko izgovori reč “Bigl”, svi odmah pomisle na Čarlsa Darvina. Ovaj prirodnjak nikada nije imao psa rase koja nosi to ime, i njegova lovina bili su isključivo fosili i kosti, a ne zečevi i divlji kunići- asocijacija naravno, potiče od imena jednog od najpoznatijih brodova u istoriji.

Brod Bigl, tipa brig –slup (ratni jedrenjak) kraljevske mornarice koji je Darvina nosio širom sveta tridesetih godina devetnaestog veka, porinut je 1820 godine sa dokova Vulviča (Woolwich) na reci Temzi. U julu iste godine, ponosno je zauzeo mesto među brodovima na smotri priređenoj u čast krunisanja kralja Džordža IV, a uz to je bio i prvi brod koji je plovio ispod tek sagrađenog London Bridža.

I to je bilo to. Kako od njega u to vreme nije bilo koristi, brod je penzionisan, bio je ukotvljen bez jedara i konopa narednih pet godina. A tada je Kraljevska mornarica odlučila da ga pretvori u istraživački brod i tako započinje prava priča o Biglu.

U maju 1826. godine, nakon što mu je oduzeto nekoliko topova, a dodat jarbol, Bigl je zaplovio iz Plimuta pod komandom kapetana Pringla Stouksa (Pringle Stokes). Bio je u pratnji broda Adventure u hidrografskom istraživanju Patagonije i Ognjene Zemlje na najjužnijoj tački Južne Amerike.

Bigl (u sredini) sa akvarela
Ovena Stenlija iz 1841. ,
naslikano tokom trećeg
putovanja i istraživanja
Australije

Fotografija je dostupna
javnosti; izvor: Wikimedia
Commons

Dok je plovio osamljenim vodama, njegovog kapetana obuzela je melanholija i pao je u depresiju. Zaključao se u svoju kabinu i ostao u njoj dve nedelje; na kraju je izvršio samoubistvo-preminuo je dvanaest dana nakon što je pucao u sebe. To i nije bio najbolji početak za jedan istraživački brod, ovo prokletstvo moglo je da uništi budućnost Bigla, da nije bilo neverovatne ljudske sposobnosti da iz sopostvenog iskustva izvuče pouku.

Ađutant Robert Ficroj (Robert FitzRoy), dvadeset-trogodišnji plemić, dobio je zaduženje da vrati Bigl u Englesku. Ovaj mladić je postavljen za kapetana 27. juna 1831. godine, i Bigl je 4. jula te iste godine poslat na svoje drugo putovanje u Ognjenu Zemlju pod njegovom komandom.

Ficroj je odlučio da će, ukoliko ne želi da završi kao Pringl Stouks, morati da pronađe sebi saputnika. Dao se u potragu za putnikom koji bi snosio svoje troškove i pravio mu društvo na plovidbi, a koji bi, ako je moguće, bio geolog ili prirodnjak. Javio se, ni manje ni više nego Čarls Darvin, mladi diplomac sa Univerziteta Kembridž, koji je želeo da poseti trope pre nego što započne karijeru seoskog sveštenika.

Ishod drugog, uspešnog putovanja je dobro poznat. Darvin je israživao džunglu, i zainteresovao se za poreklo njene raznovrsnosti. Peo se na planine i pronalašao fosilne ostatke morskih školjki: je li nivo mora nekada bio toliko visok, ili se Zemljina kora nabrala do tih visina? Sakupljao je primerke ptica na arhipleagu Galapagosa i posmatrao vodene iguane. Do sitnih sati je razgovarao o svojim otkrićima sa kapetanom Ficrojem, raspravljajući o postanku i boreći se sa dokazima koji su protivrečili njegovim verovanjima. Po povratku u Englesku 1836. godine, Darvin se vratio u svoju kuću na selu, i nakon mnogo godina borbe, 1859. godine objavio knjigu O poreklu vrsta.

Grob kapetana Pringla
Stouksa

Slika dobijena od Jarek
Wieczorek, ekspedicija
Antofaya
Umetnički prikaz sletanja
Bigla na Mars

Slika dobijena od ESA /
MediaLab

Dok je Čarls Darvin pokušavao da se izbori sa svojim demonima i sklopi svoja otkrića u knjigu, Bigl se otisnuo na još jedno putovanje, 1837. godine, ovaj put oko obala Australije. Razvojni put ovog broda od ratnog jedrenjaka do mirotvorca završen je kada je postao deo obalske straže na reci Rouč (Roach) u cilju kontrle krijumčarenja na obalama Eseksa. Karijeru je završio neprimetno i bez pompe; trgovci ostrigama žalili su se da im blokira put, pa je na kraju prodat Vilijamu Mariju (William Murray) i Tomasu Rejneru (Thomas Rainer), koji su ga uptrebili kao građu za farmu.

Narednih godina, nekoliko brodova ponelo je ovo slavno ime; konačno, Bigl je zaplovio i u svemir 2003. kada su Britanci u misiji Evropske Svemirske Agencije (ESA) na Mars svemirsku letelicu nazvali Bigl 2. Ovoga puta ime je donelo nesreću, a ne slavu: letelica je izgubljena pre nego što je i dotakla površinu Marsa-ili je potpuno promašila planetu, ili je negde sagorela, kao nesretni kapetan Pringl Stouks.

Plovidba Biglom. kliknite na sliku da je uvećate
Slika dobijena od Badseed; image source: Wikimedia Commons

Ali Bigl ipak očekuje svetla budućnost: u okviru projekta Biglw1 započetog u Ujedinjenom Kraljevstvu planira se izrada replike ovog broda koji će oploviti svet u pomen na svog prethodnika i primeniti oruđa savremene nauke u radu koji su započeli Čarls Darvin i kapetan Ficroj pre 170 godina. Osim širenja međunarodnog prijateljstva, uloga broda je i u tome da obavi prvobitna istraživanja iz oblasti evolutivne biologije, biodiverziteta i možda najbitnije-klimatskih


Web References

Resources

Author(s)

Dr Emanuel Rejno je vanredni profesor na Katedri za biologiju i ekologiju na Univerzitetskom Koledžu u Dablinu, u Irskoj. Bavi se pručavanjem epitelijuma i posebno se zanima za evoluciju ovog tkiva. Koristi mnogobrojne eksperimentalne modele od hoanocita, sunđera i morskih protista do trodimenzionalnih ćelijskih kultura ćelija sisara. Dr Rejno je koordinator platforme za snimanje projekta Tara Okeanis.

License

CC-BY-NC-ND

Download

Download this article as a PDF