Razumevanje tinejdžerskog mozga Inspire article
Tinejdžeri su na prelasku iz detinjstva u odraslo doba. Pa zašto se onda njihovo ponašanje razlikuje u odnosu na obe ove faze? Neuropsiholog Sarah-Jayne Blakemore traži odgovore na ovo večito pitanje.
Svako ko se bavi tinejdžerima zna koliko oni mogu biti puni kontradiktornosti. Sa jedne strane mogu da deluju prilično odraslo: fizički su odrasli i suočavaju se sa ključnim trenucima i odlukama u svojim životima, sa sve većim prilikama i odgovornostima. Sa druge strane, često izgleda da se ponašaju veoma nezrelo, možda i sami izazivajući komentar da su “valjda dovoljno odrasli da znaju šta rade”. Ali koliko su tinejdžeri zaista pripremljeni da se uhvate u koštac sa svojim životima? Koje to biološke promene utiču na ponašanje i način razmišljanja koje obično povezujemo sa tinejdžerskim godinama?
Jedna osoba koja o ovoj temi zna više od većine ljudi je Sarah-Jayne Blakemore profesorka kognitivne neurologije na Univerzitetskom Koledžu (University College) u Londonu, UK. Blakemore je svoju istraživačku karijeru započela proučavajući šizofreniju za potrebe svog doktorata i postdoktorskih studija. Ubrzo je primetila da su, skoro bez izuzetka, pacijenti sa šizofrenijom koje je intervjuisala izjavili da su njihovi simptomi počeli izmedju 18. i 25. godine, i počela je da se pita šta je to posebno u ovom periodu života kada je u pitanju razvoj mozga. Tačnije, ako je mozak sposoban da proizvede snažne deluzije i zvučne halucinacije koje možemo da vidimo kod šizofrenije, šta je to u zdravom razvoju mozga adolescenata što mu omogućava da izbegne ove probleme?
U to vreme, neverovatno malo je bilo poznato o tome kako se mozak razvija u tinejdžerskim godinama: knjiška dogma glasila je da se razvoj mozga završava otprilike sredinom detinjstva. Blakemore je razgovarala o svom interesovanju da prouči ovu nepoznatu oblast sa svojom mentorkom Utom Frith (Uta Frith), poznatom po svojim istraživanjima u oblasti autizma, koja joj je pružila svoju punu podršku.
Mozak koji sazreva
Danas, mozak adolescenata je velika oblast istraživanja i – zahvaljući Blakemore i njenim kolegama – počinjemo da razumemo mnogo više o tipičnom ponašanju tinejdžera i njegovim izvorima. Na primer, rizikovanje je često “zaštitni znak” tinejdžerskog ponašanja. Škole i društvo uopšte ovo ponašanje često pripisuju hormonalnim promenama u pubertetu, međutim, činjenica da neki regioni mozga sazrevaju brže od drugih je ovde ključni faktor. Blakemore objašnjava: “Dva različita sistema u mozgu razvijaju se različitim brzinama. Limbički system – koji uključuje delove mozga koji pružaju prijatan osećaj pri rizikovanju – razvija se brže od prefrontalnog korteksa, koji sprečava rizikovanje, tako da postoji raskorak u njihovim razvojnim putevima. Drugim rečima, zbog toga što se deo mozga koji čini da ljudi uživaju u riziku razvija pre onog koji rizikovanje sprečava, tendencija ka rizikovanju se povećava u godinama koje pretohde zrelom dobu – odnosno u adolescenciji i ranom odraslom dobu.
Planiranje je još jedna sposobnost koja se nalazi u prefrontalnom korteksu, tako da mnoge frustrirajuće situacije za roditelje tinejdžera i njihove nastavnike – od zaboravljenih domaćih zadataka do nerazumevanja posledica ako ne uče dovoljno – možda ne bi trebalo da nas iznenađuju. “Znamo da je prefrontalni korteks još uvek u razvoju, tako da su naša očekivanja od tinejdžera – da isplaniraju kada će da rade domaći ili uče za testove i projekte – možda prevelika” kaže Blakemore.
Zbog toga što se mozak sve vreme razvija tokom tinejdžerskih godina, može se dogoditi da su u toku nekog perioda određeni vidovi učenja lakši ili teži nego u nekom drugom periodu. Blakemore je u svojim istraživanjima uvidela da ove razlike zaista postoje: veštine apstrakcije i neverbalnog izražavanja opadaju u ranom tinejdžerskom dobu (između 11. i 14. godine). Ovo se ogleda u – i možda pomaže da objasnimo – već poznatom padu akademskih rezultata u ovim godinama, kada neki učenici postižu lošije rezultate u školi u odnosu na prethodnu godinu.
Socijalna kognicija
Trenutno, Blakemore želi da istraži socijalnu kogniciju: kako se razmišljanje tinejdžera menja pod uticajem društva. Ovde se prepliću dva aspekta ponašanja tinejdžera – sklonost ka rizikovanju i podložnost uticaju vršnjaka – tako da su tinejdžeri skloniji tome da rizikuju kada su u društvu vršnjaka. Na primer, vozači adolescenti u proseku imaju više saobraćajnih nezgoda od starijih ljudi, ali su i šanse da dožive nezgodu veće kada je još jedan adolescent ili više njih u vozilu. Blakemore veruje da možda postoji evoluciona prednost u ovom naizgled opasnom ponašanju. “Verovatno postoji veoma dobar razlog za to što je tinejdžerima toliko stalo da budu prihvaćeni u društvu i zašto više rizikuju kada su sa prijateljima” kaže “ to ima smisla kada razmišljamo o potrebi jedinke da se odvoji od roditelja, istražuje okolinu i poveže se sa nekom grupom. Verovatno je u pitanju važan process prilagođavanja kroz koji svi treba da prođemo.”
Kada postaju svoji
Jedna ideja je u centru istraživanja koja sprovodi Blakemore: tinejdžerske godine nisu samo nezgodan period na prelasku iz detinjstva u odraslo doba. Ove godine same za sebe imaju važnu ulogu: tinejdžeri se formiraju kao osobe, postaju ljudi kakvi će biti u odraslom životu. U njenoj nedavno objavljenoj knjizi ,Inventing Ourselves: The Secret Life of the Teenage Brain (Blakemore, 2018) nalazi se poglavlje pod naslovom ‘Adolescence isn’t an aberration’ u kome Blakemore naglašava se da tinejdžersko ponašanje može videti u društvima širom sveta i kroz istoriju, pa čak i kod drugih sisarskih vrsta. Ovo je dokaz da je ova faza života zaseban period biološkog razvoja a ne prosto devijacija u ponašanju.
Sa ovim razumevanjem, Blakemore veruje da treba da budemo malo opušteniji prema tinejdžerima. “Od kako radim sa tinejdžerima primetila sam da su oni stalne žrtve šala i demonizovani su u novinama” kaže ona. “Ako tvitujem bilo šta na temu mozga tinejdžera, neizbežno dobijem odgovor poput “Znači tinejdžeri zaista imaju mozak?” Ona misli da je stav društva prema tinejdžerima prilično pogrešan: koji drugi deo društva je prihvatljivo ovako degradirati?
Kao zagovornik boljeg razumevanja tinejdžera, i kao poznavalac neurologije, Blakemore je 2013. bila pozvana da se priključi inicijativi omladinskog pozorišta u stvaranju predstave gde će tinejdžeri pokazati svoj pogled na svet. Pod naslovom Brainstormw1predstavaje izvedena u Nacionalnom Pozorištu u Londonu (National Theatre). Scenario je sada dostupan školama, što omogućava da škole razvijaju i izvode svoje verzije ove autentične i emotivne drame. Ono što snažno dolazi do izražaja u ovoj drami je ideja da načini na koje tinejdžeri razmišljaju i osećaju imaju svoju važnost i svrhu. “Čuli smo priče o nastavnicima koji su videli predstavu i vratili se u svoje škole odlučni da neke stvari od tog trenutka rade drugačije”, kaže Blakemore.
Predstava Brainstorm prikazuje kompleksan odnos između mladih ljudi i njihovih roditelja. Stvorena od strane omladinske pozorišne grupe Company Three, uz pomoć Sarah-Jayne Blakemore, ova prestava je inspirisana sopstvenim iskustvima glumačke postave koju čine tinejdžeri.
U ovom odlomku, tinejdžeri se obraćaju svojim roditeljima. Kažeš mi, Kažes mi Kažem Kažem
Ovaj odlomak iz Brainstorm, od autora Ned Glasier, Emily Lim i Company Three, sa predgovorom profesorke Sarah-Jayne Blakemore, reprodukovan je sa dozvolom od Nick Hern Books. |
References
- Blakemore S (2018) Inventing Ourselves: The Secret Life of the Teenage Brain. London, UK: Transworld Publishers. ISBN: 0857523708
Web References
- w1 – Pogledajte odlomak iz Brainstorm i saznajte kako da pristupite scenariju da bi ste izveli svoju verziju predstave na Company Three webstranici..
Resources
- Slušajte Sarah-Jayne Blakemore kako govori o svom životu u nauci u ovom prenosu na BBC Radio 4.
- Pogledajte ovaj skratak video u kome Sarah-Jayne Blakemore objašnjava svoja istraživanja.
- Pročitajte knjigu Sarah-Jayne Blakemore o društvenom identitetu tinejdžera.