Razumevanje tinejdžerskog mozga Inspire article

Tinejdžeri su na prelasku iz detinjstva u odraslo doba. Pa zašto se onda njihovo ponašanje razlikuje u odnosu na obe ove faze? Neuropsiholog Sarah-Jayne Blakemore traži odgovore na ovo večito pitanje.

Svako ko se bavi tinejdžerima zna koliko oni mogu biti puni kontradiktornosti. Sa jedne strane mogu da deluju prilično odraslo: fizički su odrasli i suočavaju se sa ključnim trenucima i odlukama u svojim životima, sa sve većim prilikama i odgovornostima. Sa druge strane, često izgleda da se ponašaju veoma nezrelo, možda i sami izazivajući komentar da su “valjda dovoljno odrasli da znaju šta rade”.  Ali koliko su tinejdžeri zaista pripremljeni da se uhvate u koštac sa svojim životima? Koje to biološke promene utiču na ponašanje i način razmišljanja koje obično povezujemo sa tinejdžerskim godinama?

Jedna osoba koja o ovoj temi zna više od većine ljudi je Sarah-Jayne Blakemore profesorka kognitivne neurologije na Univerzitetskom Koledžu (University College) u Londonu, UK. Blakemore je svoju istraživačku karijeru započela proučavajući šizofreniju za potrebe svog doktorata i postdoktorskih studija. Ubrzo je primetila da su, skoro bez izuzetka, pacijenti sa šizofrenijom koje je intervjuisala izjavili da su njihovi simptomi počeli izmedju 18. i 25. godine, i počela je da se pita šta je to posebno u ovom periodu života kada je u pitanju razvoj mozga. Tačnije, ako je mozak sposoban da proizvede snažne deluzije i zvučne halucinacije koje možemo da vidimo kod šizofrenije, šta je to u zdravom razvoju mozga adolescenata što mu omogućava da izbegne ove probleme?

U to vreme, neverovatno malo je bilo poznato o tome kako se mozak razvija u tinejdžerskim godinama: knjiška dogma glasila je da se razvoj mozga završava otprilike sredinom detinjstva. Blakemore je razgovarala o svom interesovanju da prouči ovu nepoznatu oblast sa svojom mentorkom Utom Frith (Uta Frith), poznatom po svojim istraživanjima u oblasti autizma, koja joj je pružila svoju punu podršku.

Mozak koji sazreva

Danas, mozak adolescenata je velika oblast istraživanja i – zahvaljući Blakemore i njenim kolegama – počinjemo da razumemo mnogo više o tipičnom ponašanju tinejdžera i njegovim izvorima. Na primer, rizikovanje je često “zaštitni znak” tinejdžerskog ponašanja. Škole i društvo uopšte ovo ponašanje često pripisuju hormonalnim promenama u pubertetu, međutim, činjenica da neki regioni mozga sazrevaju brže od drugih je ovde ključni faktor. Blakemore objašnjava: “Dva različita sistema u mozgu razvijaju se različitim brzinama. Limbički system – koji uključuje delove mozga koji pružaju prijatan osećaj pri rizikovanju – razvija se brže od prefrontalnog korteksa, koji sprečava rizikovanje, tako da postoji raskorak u njihovim razvojnim putevima. Drugim rečima, zbog toga što se deo mozga koji čini da ljudi uživaju u riziku razvija pre onog koji rizikovanje sprečava, tendencija ka rizikovanju se povećava u godinama koje pretohde zrelom dobu – odnosno u adolescenciji i ranom odraslom dobu.

Planiranje je još jedna sposobnost koja se nalazi u prefrontalnom korteksu, tako da mnoge frustrirajuće situacije za roditelje tinejdžera i njihove nastavnike – od zaboravljenih domaćih zadataka do nerazumevanja posledica ako ne uče dovoljno – možda ne bi trebalo da nas iznenađuju. “Znamo da je prefrontalni korteks još uvek u razvoju, tako da su naša očekivanja od tinejdžera – da isplaniraju kada će da rade domaći ili uče za testove i projekte – možda prevelika” kaže Blakemore.

Zbog toga što se mozak sve vreme razvija tokom tinejdžerskih godina, može se dogoditi da su u toku nekog perioda određeni vidovi učenja lakši ili teži nego u nekom drugom periodu. Blakemore je u svojim istraživanjima uvidela da ove razlike zaista postoje: veštine apstrakcije i neverbalnog izražavanja opadaju u ranom tinejdžerskom dobu (između 11. i 14. godine). Ovo se ogleda u – i možda pomaže da objasnimo – već poznatom padu akademskih rezultata u ovim godinama, kada neki učenici postižu lošije rezultate u školi u odnosu na prethodnu godinu.

Socijalna kognicija

Trenutno, Blakemore želi da istraži socijalnu kogniciju: kako se razmišljanje tinejdžera menja pod uticajem društva. Ovde se prepliću dva aspekta ponašanja tinejdžera – sklonost ka rizikovanju  i podložnost uticaju vršnjaka – tako da su tinejdžeri skloniji tome da rizikuju kada su u društvu vršnjaka. Na primer, vozači adolescenti u proseku imaju više saobraćajnih nezgoda od starijih ljudi, ali su i šanse da dožive nezgodu veće kada je još jedan adolescent ili više njih u vozilu. Blakemore veruje da možda postoji evoluciona prednost u ovom naizgled opasnom ponašanju. “Verovatno postoji veoma dobar razlog za to što je tinejdžerima toliko stalo da budu prihvaćeni u društvu i zašto više rizikuju kada su sa prijateljima” kaže “ to ima smisla kada razmišljamo o potrebi jedinke da se odvoji od roditelja, istražuje okolinu i poveže se sa nekom grupom. Verovatno je u pitanju važan process prilagođavanja kroz koji svi treba da prođemo.”

Kada postaju svoji

Jedna ideja je u centru istraživanja koja sprovodi Blakemore: tinejdžerske godine nisu samo nezgodan period na prelasku iz detinjstva u odraslo doba. Ove godine same za sebe imaju važnu ulogu: tinejdžeri se formiraju kao osobe, postaju ljudi kakvi će biti u odraslom životu. U njenoj nedavno objavljenoj knjizi ,Inventing Ourselves: The Secret Life of the Teenage Brain (Blakemore, 2018) nalazi se poglavlje pod naslovom ‘Adolescence isn’t an aberration’ u kome Blakemore naglašava se da tinejdžersko ponašanje može videti u društvima širom sveta i kroz istoriju, pa čak i kod drugih sisarskih vrsta. Ovo je dokaz da je ova faza života zaseban period biološkog razvoja a ne prosto devijacija u ponašanju.

Sa ovim razumevanjem, Blakemore veruje da treba da budemo malo opušteniji prema tinejdžerima. “Od kako radim sa tinejdžerima primetila sam da su oni stalne žrtve šala i demonizovani su u novinama” kaže ona. “Ako tvitujem bilo šta na temu mozga tinejdžera, neizbežno dobijem odgovor poput “Znači tinejdžeri zaista imaju mozak?” Ona misli da je stav društva prema tinejdžerima prilično pogrešan: koji drugi deo društva je prihvatljivo ovako degradirati?

Kao zagovornik boljeg razumevanja tinejdžera, i kao poznavalac neurologije, Blakemore je 2013. bila pozvana da se priključi inicijativi omladinskog pozorišta u stvaranju predstave gde će tinejdžeri pokazati svoj pogled na svet. Pod naslovom Brainstorm^w1predstavaje izvedena u Nacionalnom Pozorištu u Londonu (National Theatre). Scenario je sada dostupan školama, što omogućava da škole razvijaju i izvode svoje verzije ove autentične i emotivne drame. Ono što snažno dolazi do izražaja u ovoj drami je ideja da načini na koje tinejdžeri razmišljaju i osećaju imaju svoju važnost i svrhu. “Čuli smo priče o nastavnicima koji su videli predstavu i vratili se u svoje škole odlučni da neke stvari od tog trenutka rade drugačije”, kaže Blakemore.

Predstava Brainstorm prikazuje kompleksan odnos između mladih ljudi i njihovih roditelja. Stvorena od strane omladinske pozorišne grupe Company Three, uz pomoć Sarah-Jayne Blakemore, ova prestava je inspirisana sopstvenim iskustvima glumačke postave koju čine tinejdžeri. U ovom odlomku, tinejdžeri se obraćaju svojim roditeljima. Kažeš mi, Tvoj mozak je pokvaren On je nalik odraslom mozgu, ali ne radi kako bi trebalo. Kažes mi Kada postaneš tinejdžer, nešto se desi. Tvoj mozak se smanji, ili tako nešto. Prestane da radi kako bi trebalo. Postaneš toliko opsednut mišljenjem o sebi, da zaboraviš na sve ostale. Kažem Kad se ponašam divlje i van kontrole, To je zato što otkrivam sebe Otkrivam šta je svet Šta sve mogu biti I da sam prava divlja životinja Već bih te odavno napustio/la. Ali nisam. Neću to ni učiniti. Za sada. Kažem Moj mozak nije pokvaren Ovakav je sa razlogom Postajem ono što zaista jesam I uplašen/a sam I ti si uplašen/a Zato što ja možda nisam ono što želiš da budem Ili ono što ti jesi                 Ovaj odlomak iz Brainstorm, od autora Ned Glasier, Emily Lim i Company Three, sa predgovorom profesorke Sarah-Jayne Blakemore, reprodukovan je sa dozvolom od Nick Hern Books.

Download

Download this article as a PDF