Održiva energija – bez toplog vazduha, napisao David MacKay Inspire article
Prevela Jana Đorđević, Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet. Da li ste se ikad zapitali kako da na najbolji način zainteresujete učenike da budu svesni problema u vezi našeg trenutnog odnosa prema intenzivnom korišćenju fosilnih goriva? Napokon, oni imaju veliku šansu da možda ne…
Održiva energija – bez toplog vazduha (Sustainable Energy – without the hot air), od strane profesora fizike sa Kembridža David MacKay-a, je prikladan plan za angažovanje radoznalih umova u energetskoj raspravi (takođe je besplatno dostupan na internetw1). Zbog toga što će fosilna goriva ne samo garantovano da nestanu, nego i zbog toga što to dovodi do potencijalno katastrofalnog povećanja koncentracije ugljen dioksida u atmosferi, MacKay-ov radikalni cilj je život “bez fosilnih goriva”.
Da li ovo jeste ili nije dostižan cilj je stvar brojeva: koliko nam je energije potrebno i koliko možemo izvući iz različitih izvora? Zbog toga što suvi brojevi mogu da budu opterećenje uma za svakog, MacKay predstavlja relevantne činjenice kroz mnogo odličnih grafika i nezaboravnih igara brojeva. Njegove grube procene su zasnovane na jedinici za merenje ukupne potrošnje i proizvodnje: kilovat-čas po danu, sa kojim smo svi upoznati zbog čitanja merača potrošnje električne energije u našim domovima.
Knjiga je podeljena na četiri dela, a prva dela nose glavni predmet diskusije. Prvi deo nas pita da li možemo da generišemo dovoljno obnovljive energije da bismo zamenili fosilna goriva a da ne izazovemo druge promene. Donekle razočaravajući odgovor je, skoro sigurno ne. U drugom delu, istražuje se alternativni scenario za odvikavanje od fosilnih goriva, kao što je prenos elektriciteta. Treći deo je dodatak prvom delu i daje ozbiljnije proračune o energetskom bilansu automobila, bicikala, aviona, vetrenjača, plime i oseke, i tako dalje. Ovaj deo sadrži idealan materijal za učenje različitih osnovih tema u fizici, uključujući prevoz automobilom, letove avionom i emisiju toplote. Konačno, četvrti deo se sastoji od korisnih podataka za produženje MacKay-vih velikobritanskih proračuna za bilo koju zemlju na svetu.
Prvi deo je struktuiran kao pametna trka između potrošnje i proizvodnje energije. Automobili se smatraju najvećim potrošaem energije, i MacKay pita: Koliko kilovat-sati dnevno koristimo na vožnju do škole? Deo odgovora možemo naći gledajući hranjivu vrednost putera ili margarina u vašem frižideru i procenjujući energetski sadržaj jednog litra goriva iz toga. Ova praksa je posle ponovljena za sve dobro poznate aktivnosti potrošnje energije, uključujući letove, grejanje i osvetljenje, ali takođe i tradicionalne obnovljive izvore energije sadržane u vetru, suncu, vodi i geotermalnoj toploti.
Zaključak ove trke je da je u Velikoj Britaniji, obnovljivi izvori energije ne mogu ni približno da pokriju trenutnu potrošnju energije, tako da drugi deo knjige istražuje nove pristupe u balansiranju između ponude i potražnje. MacKay naglašava velike mere u ovoj oblasti, zbog toga što problem ne može biti rešen jednostavnim isključivanjem punjača za mobilni. Jedna od ovih velikih mera bilo bi korišćenje bicikala kad kod mogu da zamene automobile, koji koriste najmanje neverovatnih 25 puta više energije po pređenom kilometru. Gde je program izgradnje staza za bicikle da podrži ovu činjenicu?
Iako je većina nas svesna da su bicikli koje voze naši učenici efikasniji od automobila koje mi vozimo, ovaj deo knjige takođe sadrži iznenađenja za mene. Na primer, električne pumpe za grejanje domova su efikasnije od kondenzacionih kotlova, čak i ako su pumpe za grejanje napajaju električnom energijom koja se dobija sagorevanjem fosilnih goriva. Zašto ova činjenica nije sadržana u standardima za nove zgrade?
MacKay je jasno svestan politike proizvodnje i potrošnje energije kada, na primer, vešto upoređuje troškove Sjedinjenih Američkih Država za rat u Iraku koji su procenjeni od strane dobitnika Nobelove nagrade, ekonomiste Josefa Stieglitza (2000 miliona miliona američkih dolara), sa svojim procenama troškova prebacivanja Velike Britanije na proizvodnju održive energije (870 miliona miliona funti, što je jednako 1400 miliona milona američkih dolara po trenutnom kursu). Međutim, u većini njegove knjige, MacKay izbegava takva razmatranja, insistirajući da treba napraviti energetski plan koji je održiv. Za ovo je potrebno dobro poznavanje nauke, što je i prikazano u njegovoj knjizi. Ali ovo je deo zabave čitanja Održive Energije: autor je ubeđen da je „uprošćavanje ključno za razumevanje” što omogućava njegovoj publici da shvati mnogo više nego što je prvobitno očekivala.
Knjiga je namenjena publici koja se sastoji od inteligentnih laika. Iako nije konkretno pisana za učenike, angažovani stil knjige i raznobojne ilustracije je čine pogodnom za sve starije od 14 godina. Poglavlja o kvantitatvnim aspektima potrošnje i proizvodnje energije su odličan izvor za drugi nivo predavanja fizike, diskusija o emitovanju CO2 gasova u bogatim u odnosu na siromašne države će dodati začin časovima geografije, izračunavanje energetskog sadržaja kilograma margarina bi moglo da oživi časove biologije, a ima i još mnogo više nauke za školarce koja se može pronaći u ovoj knjizi. Ako ste radoznali ali uplašeni zbog 384 strana, pogledajte sažetak na 10 strana koji je postavljen na internet stranici knjigew1. Naći ćete brilijantni primer moći jednostavnog naučnog rezonovanja – tačno ono što naučna nastava treba da bude.
Detalji
Publisher: UIT Cambridge
Publication year: 2008
ISBN: 9780954452933
Web References
- w1 – Održiva energija – bez toplog vazduha (Sustainable Energy – without the hot air) je besplatno dostupna na: www.withouthotair.com